• Andrijana Ristić

Amina Hajdarević: Verujem da emocije pokreću umetnost

Updated: Jan 30


Amina Hajdarević je rođena u Novom Pazaru, u Srbiji, 1997. godine, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Upisuje se na Državni univerzitet u Novom Pazaru 2016. godine na departmanu za likovnu umetnost u klasi profesora Ervina Ćatovića. Trenutno je na master akademskim studijama odsek-slikarstvo u Kosovskoj Mitrovici, takođe u klasi profesora Ervina Ćatovića. Izlagala je na mnogobrojnim kolektivnim izložbama u Novom Pazaru, kao i u umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu i učestvovala na Bijenalu crteža Srbije. Kroz umetnost se otvara i ostaje izložena pred publikom. Univerzalne ljudske emocije dočarava na veoma specifičan način. Razotkriva svoju tugu, razočarenja i bes, i suočava se sa njima, da bi se uvek vratila nadi i optimizmu, ostavljajući trag svoje misteriozne prirode.

Amina Hajdarević

Imali ste priliku da završite studije u klasi akademskog slikara, jednog od predstavnika savremene umetnosti, profesora Ervina Ćatovića u Novom Pazaru. Kakve uspomene i iskustva nosite iz tog perioda?


Kada se radi o profesoru Ervinu Ćatoviću, koji je veliki slikar i veliki profesor, imam veliku čast i privilegiju što sam u njegovoj klasi.

Tokom osnovnih studija, moram priznati, bilo je vrlo teško izgraditi svoj prepoznatljiv stil. Za to je potrebno određeno vreme. Uz punu podršku profesora uspela sam da negujem temperament i pretočim ga u likovni rukopis.


U kom trenutku ste shvatili da je ljubav prema slikarstvu neraskidivi deo Vas i put na kome želite profesionalno da se ostvarite?


Mislim da sam još od malih nogu osećala tu ljubav i da je umetnost deo mene.

Stvaralačka energija mi omogućava da prodrem duboko u sebe i izvučem slike. Tako postižem ,,likovnu magiju”.


Iako ste veoma mladi, uspeli ste da stvorite sopstvenu kosmogoniju, satkanu od ličnih doživljaja, misli i osećanja koje prenosite na platno. Koliko Vam je važna ideja likovne ekspresije svoje unutrašnjosti i zašto ste njoj najviše okrenuti?


Pravac kome težim je ekspresionizam. Osećam da je na neki način deo mene i mog temperamenta. Ekspresionizam ima za cilj da iznese unutrašnje stanje umetnika, odnosno one emocije koje prožimaju samo njega i tako oblikuje njegovo viđenje sveta. Kada prenesem sve što osećam na platno, osećam veliku satisfakciju, oslobođenje i mir.



Da li ste zadovoljani reakcijom publike na svoje stvaralaštvo? Da li Vam je važno da uspeju da osete povezanost sa stanjima i emocijama koje prikazujete?


Najpre mi je važno da sam ja zadovoljna svojim radom, pa tek onda drugi. Ako se meni ne dopada to što radim, uzalud su sve pohvale koje dobijem.

Povezujem se sa puno ljudi i iz svoje zemlje i iz celog sveta. Ljudi me razumeju, to mi je drago, naravno.


Ko su Vaši najveći uzori u svetu slikarstva? U kojim pravcima i stilovima najviše uživate?


Uzore nemam. Želim biti svoja i drugačija. Originalna. A umetnik kome se stvarno divim, naročito njegovim pejzažima, je naš slikar Milan Konjović. Izlivanje ekstatičke slike na slikanu površinu, jasno potvrđuje eho psihološkog ili unutrašnjeg pejzaža, bez obzira na polazne tačke ili inspiraciju u slikarevom okruženju. Takođe na njegovim delima je čitljiv njegov afektivni ritual slikanja, ali istovremeno i njegovo samodisciplinovanje erupcije u organizaciji slike, koje mi se mnogo dopada.


Šta je ono što Vas najviše pokreće i motiviše da stvarate, naročito u ovom periodu, u kome su se naši životi naglo izmenili u uslovima pandemije korona virusa?


Umetnost pobuđuje pozitivne emocije, ushićuje i usrećuje. Verujem da emocije pokreću umetnost. Trudim se da svoju emociju ugradim u delo i prenesem je na posmatrača.


Ono što me motiviše da stvaram jeste eksperimentisanje. U njemu je sva čarolija stvaranja. Bez ponavljanja već poznatih poteza i koraka, nego ubacivanje nekih novih, isprobavanje novog, neočekivanog. Za mene je to hrabrost da isprobam nešto drugačije, da prekršim sva pravila i uradim nešto svoje. Slikam za sebe. Opušteno. Posmatram kako boje dodiruju jedna drugu, kako se mešaju i šta novo nastaje.



Umetničko stvaranje je složen i naporan čin koji se vrši po diktatu sopstvene nagonske potrebe za stvaranjem. Potreba za lepotom odbrana mi je od zaborava i umiranja; ona je suprotnost zakonima prolaznosti. Umetnost i volja za otporom pobeđuje sve, pa i samu smrt. A svako pravo umetničko delo je čovekova pobeda nad prolaznošću života.


Umetnost mi stalno otvara novu perspektivu u životu. Umetničko delo mi pruža najviši vid života i uverena sam da će umetnička lepota uništiti zlo i izmiriti protivrečnosti čovekovog bitisanja.

U toku vanrednog stanja, epidemije korone, bila sam veoma aktivna i imala sam puno vremena za rad. Kaao optimista, trudila sam se da budem što više pozitivna i to prenesem na druge.


Šta mislite, po čemu će biti upamćena umetnost našeg vremena? I po čemu se ona bitno razlikuje u odnosu na ranije epohe?


Umetničko delo je postalo predmet doživljaja. Umetnost se počinje smatrati izrazom čovekovog života. U ranijim vremenima tako nije bilo. Umetnička dela su imala, ne estetiku, već prvenstveno ontološku dimenziju i više su se isticala svojim postojanjem nego svojim delovanjem na naša čula.


Da li smatrate da naše društvo danas daje dovoljan prostor ovom vidu stvaralaštva?


Mislim da ne koliko treba i žao mi je zbog toga.


Na čemu trenutno radite? Šta Vas najviše okupira?


Portret, figura i pejzaž. Trenutno mi je to zanimljivo kao slikarski izazov. Nekoliko slika iz ovog perioda sam izlagala na kolektivnim izložbama.


Za kraj, šta biste poručili mladim ljudima koji se možda još uvek dvoume oko toga da li da pokušaju da upišu Likovnu akademiju i bave se slikarstvom?


Došlo je vreme kada nam je svima potrebna inspiracija i nada da se vredi boriti za nešto što želimo, bez obzira u kojoj državi živimo.

Svim mladim ljudima koji vole umetnost preporučujem da zauzmu svoje mesto, istupe napred i budu hrabri. Sve je moguće uz upornost i rad. Mladi treba da se bodre i podržavaju međusobno. Treba podržati umetnike i umetnost.


Hvala Vam puno na veoma zanimljivom i uzbudljivom razgovoru o umetnosti!



Foto: Privatna arhiva

183 views0 comments