• Andrijana Ristić

Bora Eskić: Novinar koji je izabrao umetnost

Updated: Jan 30



Bora Eskić

Po zanimanju si novinar, ali umesto tog poziva odabrao si da muzika bude tvoj život. Kada se rodila ljubav prema muzici?


Ljubav prema muzici rodila se u osnovnoj školi, prvo preko klavijatura a kasnije preko gitare. Što sam više muzike slušao, to sam više želeo da je sviram. I tako sam se zarazio za ceo život.


Šta te inspiriše i pokreće da ostaneš prisutan u tom svetu?


Ne znam tačno. Muzika je jedan od načina da se izrazim, tako da što bolje upoznajem sebe, to više to iskustvo mogu da prenesem kroz muziku. Primetio sam da me pokreću jednostavnije stvari nego pre. Najbitniji su mi gruv i emocija koja stoji iza pesme, makar se sastojala i od dva akorda.



Počeo si da radiš kao muzičar na ulicama Beograda, potom si obišao barove, pabove i ulice gradova kako kod nas, tako i u Evropi. Kakva iskustva sa sobom nosiš i koliko su ti dragocena ta putovanja?


Nosim dragocena iskustva, koja su me uveliko oblikovala u osobu koja sam danas. Ne radi se samo u muzici, već i o upoznavanju interesantnih ljudi, mesta i različitih pristupa životu.


Pored bavljenja autorskom muzikom i tekstovima, takođe voliš i da pišeš poeziju i prozu. Trenutno radiš na svom prvom romanu. Kada ga možemo očekivati i kojim temama se baviš u njemu?


Roman planiram da objavim kroz nekoliko meseci, a pre toga možda i zbirku aforizama. Tema romana su upravo moja lutanja po Evropi, sviranje, razmišljanja o odnosima, sebi i životu.


Za vreme karantina dogodila se pesma ,,Karakondžula“, usledilo je gostovanje u emisiji ,,24 minuta“ kod Zorana Kesića, zatim i u mnogim drugim. Da li si očekivao da će pesma imati toliki odjek i kako je to iskustvo uticalo na tebe?


Nisam očekivao da će pesma postati popularna. Celo iskustvo mi je bilo dosta značajno. Upoznao sam mnoge interesantne ljude, razna vrata su mi se otvorila i shvatio sam kako izgleda to kad imaš relativno popularnu pesmu. S jedne strane mi prija što je ljude toliko inspirisalo nešto što sam kreirao, a s druge strane shvatio sam da je to sve prolazno i ne preterano bitno.



Kako ti se čini trenutna muzička scena u Srbiji? Čemu bi ti dao veći prostor, a čime si možda ti lično prezasićen?


Slabo pratim scenu u Srbiji. Prezasićen sam cover izvođačima i pesmama. Mislim da je mnogo bitnije da ljudi stvaraju svoju muziku, bez obzira da li će se to nekome svideti ili ne. Veći prostor bih dao alternativnjim žanrovima, jer je zatupljujuće kada se stalno sluša isto.


Šta privatno voliš da slušaš i koje bi nam izvođače i bendove preporučio?


U poslednje vreme mi najviše prijaju funk, soul i jazz. Zanimljivi su mi Vulfpeck, Thundercat, Knower, Jungle, Tommy Guerrero, Minnie Riperton, Maze, raniji Prince, Patrice Rushen i razni nasumični izvođači iz 70’ koje otkrivam. Od domaćih gotivim Manivi, Funkier Project, Fish in Oil, Artan Lili...



Čime si okupiran tokom ovog perioda i šta možemo očekivati od tebe u budućnosti?


U poslednje vreme okupiran sam selidbom, sviranjem na ulici i metodama Spiritualne tehnologije. Od mene je najbolje ne očekivati ništa i biti spreman na sve.


Šta bi poručio nekim mladim klincima koji sa svojim talentom u rukama prvi put izlaze da ga pokažu na ulici?


Mladim uličnim sviračima bih poručio da se ne plaše, da budu autentični, istrajni, da probaju razna mesta za svirku i da zaključke donose na osnovu vlastitog iskustva.



Hvala puno na ukazanom poverenju!



Foto: Privatna arhiva

124 views0 comments