Burnout sindrom

Burnout sindrom je stanje emocionalne, mentalne i fizičke iscrpljenosti koji nastaje kao odgovor na hronični umor i stres.

Najčešće se ovaj sindrom javlja kod ljudi koji su veoma predani poslu, odgovorni i strogo orijentisani ka cilju. Zapravo ovde govorimo o profilu radnika koji su poželjni u svakoj firmi. Loši međuljudski odnosi, preveliki pritisak, rokovi koji se ne mogu ostvariti, samo su jedan od primera koji dovode do osećaja izgaranja. Moze se javiti bez obzira kojim se poslom bavite, a vrlo često prolazi nezapaženo.

Prema Mayo klinici da bi prepoznali simptome izgaranja na radnom mestu potrebno je da se zapitate:

-Da li ste postali cinični na poslu?

-Da li se osećate kao da vas neko primorava da ustanete svako

jutro i idete na posao?

-Da li ste postali iritantni ili previše nestrpljivi sa kolegama, klijentima, pacijentima?

-Da li koristite hranu, piće ili lekove kako biste se osećali bolje?

-Da li osećate satisfakciju za svoja postignuća na poslu?

-Da li imate teškoću da lepo zaspite?

-Da li osećate neobjašnjive bolove u stomaku, glavobolje ili neke druge fizičke simptome ?

Uzroci nastanka ovog sindroma mogu biti:

-Nedostatak kontrole

-Prevelika ili nerealna očekivanja i ciljevi

-Disfunkcionalno radno mesto

-Loši međuljudski odnosi

-Nedostatak podrške

-Nemogućnost usklađivanja posla i privatnog života

-Prezahtevan posao koji dovodi do iscrpljenja, prezasićenosti i umora

Posledice koje mogu nastati ukoliko osoba pati od sindroma izgaranja : nesvestica, umor, stres, visok krvni pritisak, tip 2 dijabetes, insomnija, zavisnost od alkohola i lekova za smirenje, osećaj besa, ljutnje i razočaranja…

Kako pomoći ovim osobama:

-Razgovarajte sa nadređenima o problemima koji vas muče

-Povećajte fizičku aktivnost, jer treniranje pomaže u smanjenju stresa,

-Pokušajte da se naspavate, jer gubitak kvalitetnog sna utiče na psihičko i fizičko zdravlje

-Meditacija i joga

-Psihoterapija

Treba razlikovati umor i stres od sindrom izgaranja. Umor je prolazno, reverzibilno psihofizičko stanje slabijeg funkcionisanja organizma koje je posledica dužeg i napornog rada. On može biti fizički i/ili intelektualno zahtevan u zavisnosti od toga koju je aktivnost osoba obavljala. Nakon adekvatnog odmora umor nestaje, ali sindrom izgaranja i dalje perzistira . Burnout sindrom moze biti posledica stresa, ali ne vodi svaka stresna situacija u ovaj sindrom. Kada osoba naiđe na problem traži rešenje, ne odustaje brzo i kada uspe u tome oseća se bolje i raspoloženije, dok u slučaju ovog sindroma osoba lako odustaje i depresivna je čak i kada stresna situacija prođe ili se reši. Stres najčešće vodi u anksioznost, dok burnout može odvesti u depresiju. U najvećem broju slučajeva osoba je već svesna da je pod stresom, ali ne i da će je to potencijalno odvesti u sindrom izgaranja. Tanka je linija izmedju stresa i burnout sindroma i zbog toga moramo preduzeti mere prevencije kako bi smanjili mogućnost njegovog nastanka.

Mere prevencije nastanka sindrom izgaranja:

-Obezbedite sebi odmor kada osetite da vam je potreban

-Učinite za sebe svaki dan nešto što će vas oraspoložiti, bilo da je to jutarnja kafa i epizoda omiljene serije ili večernje opuštanje uz omiljenu emisiju, film ili knjigu

-Napravite listu prioriteta i nezaboravite da vaše mentalno i fizičko zdravlje treba da bude na vrhu te liste

-Ne odričite se slobodnih dana, iskoristite ih na najbolji mogući način i učinite nešto lepo za sebe. Ponekad nismo svesni koliko nam je potreban odmor.

-Sport, vežbanje ili šetnja mogu pomoći kod oslobadjanja od stresa i negativne energije

-Zdrava i uravnotežena ishrana takođe mogu pomoći kod podizanja nivoa energije koji vam je potreban da obavljate svakodnevne aktivnosti

-Provodite više vremena sa ljudima koji vam prijaju i koji vam unose pozitivnu energiju

-Udaljite se na par sati ili dana od društvenih mreža i telefona

-Naučite da se oslonite na porodicu ili prijatelje da vam pomognu, jer ne morate sve sami. Sasvim je redu prihvatiti pomoć kada vam je potrebna.

Foto: Pinterest