• Viktor Tišler

Dnevnik nekoga o nečem jako važnom

Updated: Jan 30


Ti si sam. Surovo zvuče ove moje reči koje pogađaju suštinu. Tvoj problem koji te okupira i sa kojim ne možeš da se izboriš je tvoj teret. Možda si okružen ljudima, medicinarima, tišinom, ali samo ti znaš šta osećaš. Možda u ovim rečima neznanca, a opet tebi sličnog prepoznaš sebe kao što sam ja prepoznao tebe. Ove reči su dokaz da smo u jednom trenutku bili pred istim problemom. Možda nađeš rešenje između redova koje ja nisam uočio.


Dan prvi…


Znojim se. Čista koža posle ovog procesa počinje neprijatno mirisati. Nije problem vonj koji osećaju drugi, nego ja. Možda su ovo prve naznake borbe za samog sebe ili samo ustaljena forma da se ne zamera nikom, pa ni u prolazu ili u izolaciji u kojoj živim.


Pokušavam se provući pored imaginarnih receptora kako me zveri ne bi napale. Zver oseti ranjenu zver, a to sam ja. Niža rasa u surovom lancu ishrane. Možda je sve ovo pronoja i ja želim da mi se desi nešto loše. Priželjkujem spuštenog garda taj napad da okonča ovo moje mentalno oboljenje koje sam sebi pripisao. To me čini uznemirenim i ne znam kako da zatražim pomoć?


Radim ono što volim, makar to bilo i umreti. Ubeđen sam da niko ne bi da umre, da promeni položaj, to sigurno da. Umreti je krajnji proces u borbi koja je postala preteška. To je alternativa za svakodnevnicu koja pojedinca pritisne da eksplodira. Adrenalin koji je hormon pokretač kod mene samo stvara nelagodu. Virus sigurno jeste, ali onaj nem, moderan za sve nas nesnađene i pregažene. Možda nekad u sinapsama otkriju šta je i neko dobije Nobelovu nagradu jer je preturao po mrtvima. Do tada se samo u prolazu pogledom prepoznajemo kao neznanci.


Možda taj virus jeste čovek sam po sebi. Parazit koji iskorišćava sve ono što je lepo i menja za ono nužno zlo. Dodaj tom skupu sastojaka mrvu nervoza i prstohvat mentalne iscrpljenosti. Na papiru te reči izgledaju intezivno. U realnoj projekciji su na lestvici i jače po snazi. Šta će ostati meni nakon teksta? Da li je ista osoba započela i završila ovo škrabanje? Šta ako blefiram da sam dobro? Krivim sebe ako ne ostanem ja sam sebi u onom obliku koji je (donekle) bio moralno prihvatljiv. Neću se predati, samo ne znam ni protiv koga se borim.


Dan deveti…


Pišem dnevnik nikoga o nečemu što nema ništa u sebi sem informacija koje zovemo misli. Nekada su bile misli, zapravo. Ostao je naziv i počinjem od toga šta ostaje kada zebnje pobede razum. Možda sunce neće svanuti iznad moje sobe sledećeg dana, ali meni hoće. Optimista sam.


Pomalo nemarno, nisam pisao pola godine. Bilo mi je lepo bez toga. Sada tonem svojevoljno među sve te ljude koji rone kroz zabrinute misli. Nije problem biti tu, problem je uživati u tome. Sećam se perioda kada sam klesao rečenice pažljivo i u naletu nestrpljivosti sve uništio. Perfekcionizam na granici ludosti.


U tom periodu života sam konstantno tinjao i nestajao polako. Onda sam napustio sebe. Otputovao sam daleko bez povratne karte kako bih se izgubio i pronašao. Ispunjavam bocu na koju sam priključen esencijama koje mi fale. Tu i tamo grešim. Lepo mi je u toj meri da sam se podmladio i podetinjio. Pokrivam se preko glave i mirno tonem u snove. Dugo ih nisam imao.


Dan dvadeseti…


Iz popodnevne dremke me je probudio bol koji je nastao kao posledica pada iz udobne fotelje. Učauren u prekrivač u prvim sekundama ne mogu ustati. Zapravo, oslepeo sam i vidim belinu. Prvobitni impuls je sad zamenjen glasnim smehom. Kada sam toliko sazreo da prihvatim ovu nelagodnu situaciju?


Presecam ovo sa psovkom i konačno se moja soba ukazala, i ja u njoj. Ideja da sam u ludnici zbog beline me je na trenutak uplašila. I to sam prihvatio. Oko koje je traumatizovano, možda je poželelo ništavilo kako bi se odmorilo? Upozorava me unutrašnje ja da sam ga zasitio mračnin motivima. Druge draži nemam jer ih nisam priredio sebi jako dugo. Okrutan sam prema sebi bez razloga.


Nastavljam da spavam i pokušavam da izbrišem deo sebe kao još jednu rečenicu u nizu svoje destrukcije. Čujem glasove spolja, sa prozora koji mi je iznad glave. Buka ne poznaje izolaciju u ovom slučaju (sem ako buka ne dolazi iz moje glave). Neko je spustio roletne u sobi. Neko dokon je pomerao i skazaljke na satu. Nemoguće da je prošlo toliko vremena koje sam neživeo.


Primećujete da koristim jednostavne izraze i rečenice svodim na osnovnu formu. Ne umem bolje, a i to ne prihvata skupe reči, a jednostavnim ne umemo jer je kompleksno. Pasivno sam prisutan u ovoj priči kao stari ormar, deo izrabljenog inventara. Nesvestan sam svog tela i pokušavam vođen nagonskim motivima da ustanem.


Bole me mišići ali i uživam u tom peckanju koje struji kroz njih. Stajem na noge i pridržavam se za zid, pa za stolicu. Smrdim sam sebi i soba nije dovoljno velika da primi tu količinu mene koji odiše. Znoj se slepio sa garderobom i nervira me. Dolazim do izlaznih vrata. Na istom su mestu još uvek iako ništa na mestu nije. Presek je nastupio i mrak me je zagrlio nežno. Voleo bih da je isto uradio i pod, ali on je bio grub. Neću se sećati ničega, a to još ne znam iz ove nemile pozicije.


Svaki dan…


Tražim u snovima esenciju između slova. Nema ovde emocija koje mi neko pripisuje. Ovde se nalazi šturo uvežbana forma kao lažni osmeh. Ceo život grešim i taj jedan uspeh bi promenio sve. Laboratorijski miš koji služi višem cilju. Opteretiću sebe. Zaboraviću na sve ovo. Nije ovo najbolje što mogu. Sve odlazi u slivnik dok se tuširam. Deo nas, vremena i reči koje sam smislio.


Ne prepoznajem se. Ničega se ne sećam i to je jedina olakšica ove nepodnošljivosti. Besim se naopačke o semafor i pokušavam da krv uperim u glavu. Rezultata nema i razočaran se vraćam u krevet. Tu makar nekako nema neuspeha ili ih doživim dok hrčem. Bednog li života koji se ponavlja iz dana u dan dok promene dovode do istog rezultata kao neko ludilo. Sve mi je ovo bljutavo... Meni se i bljutavo sviđa.


Može li to biti opravdanje za takav život? Nikako... Prepoznaš li sebe popričajmo, možda spajanjem naših lavirinata pobegnemo od ove situacije u kojoj smo se zaglavili. Još nismo izgubili.





Fotografije: Pinterest





164 views0 comments

Recent Posts

See All