• Andrijana Ristić

Dragan Gelev: Mislim da bi svet bez umetnosti i kulture bio mračno mesto za život

Updated: Jan 30


Dragan Gelev

Dragan Gelev je rođen 1984. godine u Štipu u Makedoniji, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Od ranog detinjstva umetnost je bila sastavni deo njegovog bića. Imao je tu sreću da odrasta uz umetnike kojima se duboko divi. Ranu mladost je proveo u Dramskom studiju koji se nalazi u sklopu Centra za kulturu i teatar u svom rodnom gradu Štipu. Glumio je u više od 15 pozorišnih predstava i učestvovao na nekoliko pozorišnih festivala u Makedoniji i inostranstvu pod rediteljskom palicom Simeona Gavrilova, jednim od najvećih makedonskih reditelja. Pokušao je nekoliko puta da upiše Fakultet dramskih umetnosti, ali mu se ta velika želja nije ostvarila, te stoga upisuje Pedagošku akademiju. U međuvremenu je upoznao svoju sadašnju suprugu i preselio se u Švajcarsku. Tu je njegova umetnička priroda našla svoju ekspresiju u slikarstvu, kojim se i danas bavi.



Kako je izgledalo Vaše odrastanje u Štipu? Kakva sećanja Vas vežu za rodni grad?


Štip je moja ljubav, moj dom, mada se već 14 godina vodim latinskom izrekom-,,ubi bene ibi patria", kojom se podsvesno tešim kada me uhvati nostalgija. Ne nedostaje mi grad kao deo asfalta, betona, zgrade, već ljudi koji žive u njemu. Ljudi sa kojima i ne moram mnogo pričati, a jednim pogledom ispričamo jedni drugima sve; ljudi sa kojima se i dan danas radujem, a i sa kojima tugujem zajedno; ljudi sa kojima ljubav ne merim na vagu već je dajemo jedni drugima neizmerno. Nedostaje mi i taj neki mir detinjstva, pa i tinejdžerskih dana koji sam imao u Makedoniji. Prelepo detinjstvo, toplina porodice, istinska prijateljstva. Zato svako vraćanje u to doba i danas mi stvara neku posebnu toplinu oko duše.


U početku ste bili u svetu glume i usmeravali ste svoj rad i karijeru u tom pravcu. Zašto ste odustali od tog poziva?


Gluma, ah, te daske koje život znače... Još jedna ljubav za koju sam jako vezan. Dok su svi razmišljali o tome šta će da studiraju kada završe gimnaziju, ja sam već odavno znao šta hoću, ali nije mi se dalo. Pomirio sam se sa tim i produžio dalje, jer se sa nemogućim stvarima čovek najlakše pomiri.

Nisam odustao, već nisam uspeo da upišem FDU, mada sam tri puta konkurisao. Mislim da je to ipak neka sudbina, jer možda onda nikad ne bih upoznao svoju suprugu i stvorio svoju porodicu. Danas i ne idem u pozorište, jer to doživljavam

kao susret sa bivšom devojkom, koju si voleo, a nije sa tobom (smeh); ali pratim

rad mojih drugova koji su diplomirali i radujem se svakom njihovom uspehu.



Kada je slikarstvo postalo vrlo važan deo Vas? Kada mu se profesionalno posvećujete?


Slikarstvo je moja skrivena pasija, moja ljubav prema umetnosti. Kada sam bio mali imao sam priliku da izbliza gledam rad umetnika. Upoznao sam mnogo njih, jer je moj otac zajedno sa svojim drugom, akademskim slikarom i jednim od najvećih makedonskih ekspresionista Nikolom Ivanov Balton izrađivao vitraže. Bio sam fasciniran njihovim načinom života. Pamtim duge, neprespavane noći u kojima smo pričali o umetnosti, o slikarstvu, boemštini, slobodi duha i uma... i nekako je taj svet, još od tada bio moj, tu sam pronalazio sebe.

Volim tu jednostavnost života - tamo gde nema granice mašti, tamo gde se raduješ imaginarnom, a ne materijalnom. Balton koji je nažalost već pokojan je jedan od mojih prvih idola. I dan danas nekako mi nedostaje takav tip ljudi u svojoj blizini.


Vaše slike su izrazito apstraktne, itezivnih boja i ekspresije. Kakav utisak obično ostavljaju na ljude? Da li prepoznaju smisao Vaših dela i ono što ste želeli da ona komuniciraju?


Moje slike su moje emocije, moja bol, moja radost, moj trenutak u kom sa ih stvarao. Negde se ta emocija vidi, negde je namerno prekrivena, ali ja dijalog vodim sa svojim delom, a ne sa gledaocem. Ne sugerišem nikome šta je na toj slici. Puštam da sam čovek vidi i da je sam doživi. Volim jake boje, izrazit kolorit. Volim kada sliku okačiš na zid da zapadne za oko. Ne volim polovične i tihe stvari. Ja sam više opsednut jačinom emocija, pa stoga su i moje boje takve.

Komentara ima svakakvih, od onih koji u haosu vide savršenstvo, pa do onih kojima je to boja prolivena na platnu, ali svako ima pravo na svoje viđenje i doživljaj-,,o ukusima se ne raspravlja" (smeh).

Kako nastaje vizija apstraktne slike? Da li je to nešto što postoji u Vašem umu kao ideja koju prenosite na platno, ili prosto krenete da slikate spontano kuda Vas ruka vodi?


Pa razmišljam puno oko momenta koji hoću da naslikam. Najčešće su to slike koje svaki dan vidimo oko nas. I meni kada se ta kompozicija dopada prenosim je onakvom kakva jeste na platno, ali u duhu mog vlastitiog imaginarnog sveta.



Ko su Vaši najveći uzori u svetu slikarstva? Kojim umetničkim delima se Vi divite?


Pa, nemam uzore, već ljude čiji rad izuzetno cenim-Jakson Pollock, Pikaso, Lubarda, Munk, Petar Mazev... I plejadu drugih umetnika izuzetno poštujem koji se izdvajaju od drugih i koji su ostavili svoj lični pečat u svetu slikarstva.

Više su mi su uzori stilovi i pravci u umetnosti (postmoderna, ekspresionizam, Pikasov kubizam).


U kakvom je položaju slikarstvo danas? Da li mislite da je dovoljno cenjeno?


Pa, ne znam kakav je položaj slikarstva u ovom neoliberalnom svetu, ali ono što mogu da vidim jeste da se previše ljudi se bavi i dan danas njim. Od amatera do profesionanih slikara. Srećom imamo danas internet i socijalne mreže, pa čovek može da prati rad jednog amatera u Brazilu i recimo akademskog slikara u Njujorku. Ja se iskreno radujem svakome ko se bavi ovim i hvala bogu upoznao sam toliko prijatelja širom sveta koji se bave umetnošću. I dan danas često razmenujemo i pozdrave i savete, pa i komplimente. Znate ja mislim da bi svet bez umetnosti i kulture bio mračno mesto za život.


Kao mladić ste otišli u Švajcarsku i rešili ste da gradite svoju porodičnu i poslovnu bazu tamo. Kako izgleda život u novoj zemlji?


U Švajcarskoj živim već 14 godina i izuzetno je poštujem, jer u ovoj zemlji sam dobio šansu za sve. Niko me nikada nije pitao odakle sam, da li sam član neke stranke, ko su moji roditelji i ko stoji iza mene. Jednostavno daju ti šansu za sve, a ostalo zavisi od tebe - da li ćeš je iskoristiti ili ne. Nekada je to mnogo teže nego kod nas, ali je bar poštenije. Bio bih presrećan kad bi i na Balkanu bar u nekom stvarima usvojili njihov primer.


Da li ste možda razmišljali o tome da se nekada vratite u svoju domovinu? Osećate li nostalgiju za našim prostorima?


Da budem iskren, ja bih ipak hteo ostati građanin sveta. Tamo gde je meni lepo u tom mestu bih i da živim.


Imajući u vidu to da je 2020. godina promenila naše živote iz korena i poremetila sve planove, šta je ono što Vam je davalo snagu tokom svih tih trenutaka, a i sada?


Porodica, prijatelji i kreativni rad. Ako telo mora biti ograničeno, ne mora i mozak. Je l tako? Možda će Vam zvučati malo čudno, ali negde sredinom decembra moja cela porodica i ja smo bili pozitivni na Covid, pa smo morali da ostanemo 10 dana u kućnoj izolaciji. Hvala bogu svi smo to prebrodili lako, bez ikakvih simptoma, ali sa druge strane, mi smo se toliko lepo proveli tih dana kod kuće svi zajedno. Svi smo bili zajedno za stolom za ručak, večeru, što nam se zbog dnevnih obaveza vrlo retko događalo pre toga. Naspavali smo se, odmorili i bilo nam je super.


Na čemu trenutno radite? Koje ideje Vas okupiraju?


Trenutno se pripremam za radno leto. Skupljam svoj alat (boje, platna, četke), tako da kad dođe lepo vreme mogu slikati. Jedva čekam, jer u mojoj skromnoj baraci gde slikam nemam grejanje i preko zime je bilo baš hladno i na momente nemoguće.


Šta biste poručili nekim novim klincima koji se možda dvoume oko toga da li vredi pokušati baviti se slikarstvom u današnje vreme?


Ako žele da se bave umetnošću, jer im je lepo oko duše tako, onda neka slikaju. A ako žele da se obogate i postanu popularni, onda neka nađu sebi neki drugi životni put. Umetnost je ono što greje dušu. A zar ima nešto lepše od toga?



Stvaralaštvo Dragana Gelev možete pratiti na instagram profilu: @gelev.art



Hvala puno na ukazanom poverenju. Zaista je zadovoljstvo!



Foto: Privatna arhiva

Video: YouTube

161 views0 comments