• Andrijana Ristić

Erotski transfer u procesu psihoterapije

Updated: Jan 30


Erotski transfer je pojam sa kojim još uvek nismo dovoljno upoznati uprkos njegovom širokom eksploatisanju u kulturnim i umetničkim sadržajima.

Još od nastanka psihoterapije se provlači ova kontroverza kojoj su podlegli i neki od njenih začetnika poput Frojda, Junga i ostalih, za koje znamo da su se zaljubljivali u svoje pacijentkinje, kao i one u njih i da su stupali sa njima u seksualne odnose. Međutim ova tema danas prestaje da bude tabu i o erotskom transferu i razlozima njegove pojave u procesu terapije počinje otvorenije da se priča iz drugačijeg ugla posmatranja. To je klopka u koju mogu upasti i klijent i psihoterapeut. Šta se tu zapravo dešava?


Psihoterapija podrazumeva iskren, blizak i otvoren odnos, pun podrške, poverenja i razumevanja za otvaranje najdubljih rana klijenata i garantuje siguran kontekst u kome oni mogu duboko ogoliti svoje biće i probleme sa kojima dolaze bez osuđivanja. Taj proces nam deluje i kao prijateljstvo, bliskost, pružanje podrške i motivacije i nalikuje na iskrenu i pravu ljubav, jer dobar terapeut pruža poverenje u potencijale, mogućnosti i dobrobit svog klijenta. Međtim on zapravo nije ni prijateljstvo, ni partnerski odnos, već specifičan odnos u kome terapeut omogućava klijentu uvid da se može i van ordinacije osećati tako i graditi takvu vrstu povezanosti sa nekim ko ga prihvata takvog kakav jeste, bez vređanja i osuđivanja, kritikovanja i omalovažavanja.

Stoga se često dešava da se klijenti zaljube u svog psihoterapeuta i idealizuju njihov odnos, naročito ako im je terapeut i fizički privlačan. To će verovatno isplivati u procesu terapije i vrlo otvoreno će klijent to i sam staviti do znanja. Da li tada nužno treba prekinuti psihoterapiju?

Ne! Tada pojava erotskog transfera postaje psihoterapeutski sadržaj iz koga i klijent i psihoterapeut dolaze do zaključka šta je ono što klijentu zapravo nedostaje, naročito ako je njegov problem seksualne ili emocionalne prirode. Tada terapeut treba da otkrije zašto se klijent zaljubio u njega i zašto mu treba fantazija o njihovom prisnom odnosu? Klijent u tom periodu može vrlo otvoreno flertovati, koketirati i sve vreme stavljati do znanja terapeutu šta oseća i u tom trenutku je važno da terapeut na to ne reaguje, ali da ne odbije klijenta previše grubo, jer je možda klijent na to i navikao, a proces terapije u kome je prihvaćen baš takav kakav jeste predstavlja ostvarenje odnosa kakav zapravo želi.

Treba zato preispitati sadržaj erotskog transfera, kao i to na koga psihoterapeut podseća klijenta i šta je ono što mu je nedostajalo u ranijim odnosima. Može biti i verovatno da se radi o maštanju o nedostižnoj ljubavi koju klijent zna da ne može realizovati. Verovatno je tome sklon, jer nije zero i spreman na realan i pravi odnos sa nekim. Zaljubljenost je ovde fantazija, jer klijent privatno ne poznaje psihoterapeuta, ne zna ništa o tome kakav je van svog posla, ali mu se dopada osećaj sigurnosti, prihvaćenosti, razumevanja, poverenja i ljubavi na koju nailazi tokom seansi i zato svog psihoterapeuta idealizuje i mašta o njemu.


Međutim problem nastaje ukoliko ovakva osećanja pacijenta potraju i ako psihoterapeut ne može da izvede klijenta iz erotskog transfera koji se pojavio u terapiji i pronađe uzrok njegovog nastanka. Onda psihoterapeut mora da preispita sebe i svoj rad, nužno da razmisli o tome da li daje povod za to klijentu i da ode na vlastitu superviziju. Možda je došlo do toga da se i klijent dopadne psihoterapeutu i da ga je zapravo psihoterapeut svesno ili nesvesno podsticao u terapiji da se zaljubi u njega. I psihoterapeut je čovek od krvi i mesa, ali ukoliko ne može da izađe iz ove zamke i nastavi kvalitetno svoj rad, u obavezi je da prekine psihoterapiju i preusmeri klijenta na svog kolegu koji mu može adekvatnije pomoći. U slučaju da dođe do realnog zaljubljivanja i sa jedne i sa druge strane i do prisnijeg kontakta onda nastavak terapije više nikako nije moguć.



Foto: Pinterest

467 views0 comments

Recent Posts

See All