• Mirjana Ilić

Kako motivišete sebe?

Updated: Jan 30

Dok sam studirala i spremala ispite bilo je teških trenutaka. Povremeno mi se nije živelo, a kamoli učilo. Kao motivacija, razmišljanje o budućem poslu, mi nije mnogo pomagalo. Bilo mi je previše maglovito i nepoznato.


Ono što je meni bilo od pomoći na tom putu:

Koristila sam često muziku koja me je mogla „podići“ brzo, tog trenutka. Imala sam omiljene pesme gde su reči ili ritam bili ohrabrujući. Simbol uspeha mi je predstavljalo letenje i tražila sam videa sa letom ptica.



Trudila sam se da sledim svoj prirodan ritam budnosti i spavanja. Najviše mi prija učenje od rano ujutro, a pisanje noću. Tako sam i radila, kad god sam mogla. Pred kraj studija sam otkrila da mi je mnogo lakše kada se fokusiram na male delove: jedan dan, ispit, seminarski ili nešto drugo što je dovoljno dostižno u kraćem vremenskom periodu. Govorila sam sebi da je bitno samo ono što učim tog dana, ništa više. Odgurnula sam sve ostalo, zapisavši negde sa strane brige i planove, ako ne mogu drugačije da ih se oslobodim dok radim.


Često sam koristila čitaonicu, jer volim da učim među ljudima koji rade to isto. Jedan od najefikasnijih motivatora je bilo objašnjavanje gradiva nekom drugom i zajedničko preslišavanje. Ovde je bilo razlike u pojedinim periodima, ako mi treba mnogo motivacije, taj neko je morao više da učestvuje i da bude zainteresovan. Ustanovila sam da na taj način višestruko ubrzavam zapamćivanje.

Pošto je pisanje moj glavni način izražavanja, volela sam seminarske i istraživanja, to mi je pomagalo da brzo integrišem gradivo. Znala sam da je san važan, pa sam sebi pred spavanje puštala vođene meditacije ljudi čiji glas me je opuštao i uspavljivao. Pri tome mi sadržaj nije bio važan, samo glas, da li mi prija ili ne. Bila je čak neka hipnoza za regresiju.


Kada sam bila baš očajna, pomagalo je da sebi dam dozvolu i odustanem od svega na pola sata ili sat. Pokrijem se ćebetom i pravim se da ne postojim. Ponekad sam plakala što je bilo pročišćavajuće. Često sam učila u prirodi. Čitavo jedno leto sam provela na Adi i Avali. Dođem ujutro i odem popodne.


Obećavala sam i kupovala sebi sitne poklone za neke položene ispite. Pisala sebi posvete na tada kupljenim knjigama. To mi je kasnije koristilo kada mi ponovo zafali motivacija. Osim pisanja, volim da organizujem, planiram i pravim spiskove. To sam iskoristila da napravim teze onako kako mi je najlakše za pamćenje. Kada mi bude dosta pisanja, snimim ono što učim, pa slušam više puta zaredom.


Ustanovila sam da gubim motivaciju ako se previše rasplinem i krenem previše da istražujem. Zato sam sebe neprestano podsećala da se fokusiram na ono što je obavezno da naučim, a kasnije mogu istraživati dalje. Najopasnije je bilo ne izlaziti na ispite kada mislim da nisam dovoljno dobro naučila. To se vremenom generalizuje i u jednom periodu sam potpuno izgubila volju za učenjem.


Zbog nečega mi šetnja nije odgovarala, ali sam hodala dok se preslišavam. Volela sam da razvrstam papire po celoj sobi i da budem okružena gradivom koje učim. Kako se ispit približava, tako sam polako skupljala sve na jednu gomilu. Pre svega ovoga sam postavila jasan cilj: ,,Ovo je moje polje interesovanja i završiću ovaj fakultet“. Ta rečenica mi je bila kao svetionik u oluji.


Pošto mi je posao takve vrste da se učenje nikada ne završava, sada motivišem sebe tako što se fokusiram na to da učinim nešto dobro za decu. Otkrila sam da više nisam željna nečega za sebe, već me više motiviše njihova dobrobit. Za ovu svrhu je važna moja percepcija njihove dobrobiti. Naravno, najbolji osećaj je kada uđem u ono stanje zanesenosti gradivom i kada ništa drugo van toga ne postoji, zovu ga tok ili flow.


Osim učenja, sada motivišem sebe da smršam. Pomaže mi zamišljanje kako ću izgledati u jednoj plavoj haljini. Pri tome uopšte nije važno hoće li mi se na kraju svideti kako mi stoji. Takođe sebi obećavam male nagrade usput, na svakih nekoliko izgubljenih kilograma. Opirem se želji da nagrada bude neka hrana.


Sve ovo je pomagalo i pomaže. Moram reći da je i ovaj tekst koristan, jer sumira kako ono što motiviše, tako i ono što me demotiviše. Volela bih da pročitam vaše komentare, kako sebe motivišete?



Psihološkinju i psihoterapeutkinju Mirjanu Ilić možete kontaktirati putem:




Video: YouTube

Foto: Pinterest

760 views0 comments

Recent Posts

See All