• Mirjana Ilić

Ljutnja

Updated: Jan 30


Ljutnja se obično smatra nečim lošim. To je primarna emocija, biološki odgovor na određene situacije. To znači da ljutnja, kao i svaka druga emocija, ima adaptivnu funkciju. Šta nam ona govori? Nešto nije u skladu s mojim potrebama, željama ili mogućnostima. Želimo da neko promeni ponašanje. Nešto nam je uskraćeno, a smatramo da nam pripada. Zbog toga se oslobađa velika količina energije u telu, ubrzava se cirkulacija, srce nam brže lupa, spremamo se za akciju. Možemo se ljutiti na sebe ili druge. Samo po sebi, to nije ni dobro ni loše. Dobili smo veliki priliv energije i mogućnost da nešto uradimo s njom. Ali, ta energija neće sama od sebe nestati, izliće se negde, a porodica i kultura imaju veliki uticaj na to povodom čega ćemo se ljutiti i kako ćemo se odnositi prema tome.

Dešava se da je u porodici zabranjeno biti ljut, svima ili samo nekima, na primer, ženskim članovima domaćinstva. Tada se ljutnja maskira i ispoljava se kroz fizičke tegobe ili pasivnu agresivnost putem govora. Nasuprot tome, postoje porodice gde je zabranjeno iskazivati neke druge emocije, recimo tugu ili strah (češće kod muške dece). U ovom kontekstu je ljutnja emocija koja se pojavljuje umesto onoga što je zabranjeno. Tako, umesto da budemo tužni i uplašeni kada se bliska osoba razboli, možemo biti ljuti na nju, jer to doživljavamo kao izdaju. U takvim situacijama je ljutnja normalna reakcija u jednoj fazi, ali fiksiranost za nju je ono što pravi problem. Ljutnja može biti i projektovana na nešto drugo, kako bismo sebe zaštitili od neprijatnih osećanja. Dete padne i umesto bola oseća ljutnju prema stoliici sa koje je palo. Tako ne mora da se suoči sa uznemiravajućim mislima o svojoj nemoći. Često projektujemo na druge ljude, ono zbog čega smo ljuti na sebe. Dok god je tako, nesvesno sebi govorimo da nemamo dovoljno sposobnosti da to promenimo. Neko ko često kasni, biće najveći zagovornik poštovanja svog vremena. Ljutnja može biti maskirana i u dobrim namerama prema nekome, pa izgovaramo rečenice kao što su: „Volim ga, ali hoću da ojača, zato ga začikavam“, „Želim mu samo dobro, zato mora sam da se odbrani od drugova“, „Tučem ga jer ga volim i želim da postane dobar čovek“. Zvuči prilično zapetljano i treba mnogo samoposmatranja da otkrijemo u čemu je stvar. Što bismo to uopšte radili? Zar nije jednostavnije da se izduvamo kad nam dođe, pa koga potkačimo, nije važno?


Na žalost, neprestana ljutnja, samo pravi još ljutnje. Potapa sve druge emocije i tako propuštamo ono lepo. Na kraju, ljutnja gubi svoju adaptivnu funkciju, jer rasipamo energiju, a ne rešavamo problem. Bliski ljudi će možda ostati uz nas, ali i zazirati da stvarno stupe u kontakt s nama, gubimo bliskost. Ekstremi su ono što šteti. Podjednako kada smo neprestano ljutiti i kada smo stalno „mice“. Tako ljutnja može preći u bes ili nekontrolisanu agresiju i ispoljavanje osećanja. Ili možemo postati prikriveni agresori kroz sarkazam i cinizam. Ili okrenuti ljutnju unutra i nauditi sebi na razne načine.

Ako je njena funkcija adaptivna, kako da je iskoristimo na najbolji mogući način? Posle početne reakcije i osvešćivanja ljutnje, za šta treba malo vežbe, pogledati šta možemo da promenimo. Šta možemo da kontrolišemo i na šta imamo uticaj? Zašto smo ljuti? Šta je to što želimo, a nismo dobili? Šta nam smeta? Šta mogu da uradim kako bih konstruktivno ili makar bez velike štete ispoljila ljutnju? Znam li kako da asertivno komuniciram? Mnogi klijenti kažu da ćute dokle god mogu da istrpe. I sama sam takva bila, nije bilo bolje, ta taktika nije palila. Ona nakupljena energija s početka provali kao vulkanska erupcija ili se pretvori u negativizam. Tada stradaju međuljudski odnosi, kažemo i što mislimo i što ne mislimo. Pošto smo skloni da opravdamo svoje ponašanje i mišljenje, kasnije pronalazimo razloge za takvu reakciju. Tako se udaljavamo od ljudi od kojih možda ne bismo, da smo odmah rekli kad nam je nešto zasmetalo. Istina, potrebno je mnogo hrabrosti i samosvesti da budemo iskreni prema sebi. Ali kada uvažimo i ispoljimo ljutnju kako treba, omogućavamo i ostalim emocijama da budu vidljive. Praznina koja nas tišti, pobegne. Znate one snimke gde ljudi koji ne razlikuju boje stave naočare koje im to omogućavaju, pa vide kako je svet bogat bojama? E, baš tako bude.




Foto: Pinterest

73 views0 comments

Recent Posts

See All