• Miljan Mitrović

Moj pogled na fudbal nekada i sad

Updated: Jan 30


Incident koji se desio nedavno tokom finala Kupa Srbije podstakao me je da razmišljam o tome koliko se fudbal menjao tokom vremena, kao i njegovi predstavnici u kojima vidimo uzore. Čini mi se da smo danas zaboravili na prave vrednosti koje su nekada u ovom sportu postojale i kroz glavu mi je prošla misao:

,,Šta bi Milutinac rekao Gobeljiću?"


Milutin Ivković - Milutinac


Prestao sam da pratim fudbal.

Ispratio sam u penziju Bađa, Ronalda (Brazilca), Rivalda, Batistutu, Romaria, Maldinija, Kina, Skolsa, Raula Mateusa, Zidana, Mijatovića, Mihajlovića,Totija..

Bilo je dosta. Neki novi ljudi na terenu mi nisu bili zanimljivi. Ili sam pak, i sam odrastao i shvatio šta je današnji fudbal zapravo. Fudbaler iz mog detinjstva je bio gospodin. Sećam se, bio sam ogorčen Efenbergom jer proslavlja golove na eksplicitne načine. Stalno sam navijao protiv Bajerna zbog njega. Možda tada nisam znao da su gospoda igrala fudbal mnogo ranije. Jer kao što znamo gospoda nisu oni sa novcima u džepu, već momci iz patrijahalnih porodica vaspitavani da poštuju načela i norme.


Danas? Ko je danas gospodin? Teška reč. Skupa. Dobro, ko je danas šmeker? Na terenu i mimo njega.

Pomozi slabijima. Čestitaj poraženom. Neka svi budu zadovoljni. Ne ponižavaj. Bolji neće poniziti.

Otuđen od sporta, naučo sam da se završio derbi, finale kupa, u kojem je trijumfovao jedan od blizanaca. Usputna vest je ,,Gobeljić nepristojno prišao Stojkoviću".

Došli smo do 21. veka da bi naša deca imala idola u čoveku koji svlači šorts na sred terena i pokazuje svoju glupost drugom čoveku. Setim se Ničeovog Zaratustre koji želi da čoveka pomeri par koraka napred ka nečem uzvišenijem, a čovek takav kakav je ide unatrag, ka majmunu od koga je nastao.


Ukucao sam ime i prezime momka koji je spreman da tako proslavi slavlje. Blizu trideset godina, solidna karijera... Nisam želeo da saznajem bilo šta dalje o njemu. Zamislio sam njegov put iz provincije do ,,vrha" i njegovu nemoć da pruži ruku pristojnosti. Skoro da me je zabrinulo.


Dugujem objašnjenje gospodinu, fudbaleru. Vođi jedne druge generacije koji je život dao za pravdu i ideal, najpre za čovekoljublje.

Oprosti nam druže Milutine!

Unuk vojvode Radomira Putnika, Milutin Ivković - Milutinac. Čovek koji je odbijao da peva austrougarsku himnu na času, jedan od osnivača fudbalskog kluba ,,Obilić". Doktor koji je voleo fudbal. Gospodin koji je poštovao loptu. Kapiten Milutinac je primer ljudskosti i borbe.


U godinama kada se fudbal igrao zbog zadovoljstva bio je prvi koji se protivio profesionalizaciji sporta. Poštovao je zdravo rivalstvo i izuzetan fer - plej. U turbulentnim vremenima kakva su bila između dva svetska rata pokazivao je brigu za čoveka i naciju. Bilo je to doba kada su fudbal igrali samo najbolji. Danas smo došli do doba kada igraju oni drugi. Kako bi reagovao naš Milutinac, žrtva streljanja, osvedočeni borac, čovek, na reakciju pripadnika generacije koja je zasuta bombama unuka i očeva istih onih koji streljaše svetlo našeg naroda u Jajincima 1943. godine.



Znam, odlično znam, da bi se taj mladić u crveno belom dresu zastideo pred velikim Milutincem, pred Mošom i Tirketom. Sagnuo bi glavu i izvinio se, svestan vremena koje guta svoje heroje. Svestan tanke linije otpadnika i vernika. Čoveka i nečoveka. Moj Gobelja... Nama treba Milutinac, treba nam gospodin u svakoj profesiji. A ne razni N.Č., Z.T., N.B., S.K., M.V. i mnogi drugi koji godina vršljaju ne samo našim sportom, već i našim životima.

Pružio bi ti ruku Milutinac posle tvog stida i priznanja greške. Ne bi morao ništa da ti kaže. Znao bi i sam. Znao da si trenutno samo produkt ove zemlje, ovakve, fudbala, sporta, lažnih ideologija, postavljenih loših temelja...

48 views0 comments

Recent Posts

See All