• Marija Granžan

Novogodišnja bajka

Updated: Jan 30

Kraj godine. Vreme kada su nade najveće, očekivanja najbrojnija, osmeh najširi. Stara godina pokazala je sve što je znala, dala vreme koje je imala. Trudila se da bude bolja i sebi i nama. Možda smo mogli da joj malo više pomognemo, možda, ali šta je tu je.


Polako se puni veliki kofer, na kome šarenim slovima piše - uspomene. Tu su ulaznice sa koncerata, pozorišnih predstava, porukice ispisane poznatim rukopisom na papiru iz blokčeta u obliku srca, pročitane knjige, preslušani diskovi... gle, tu je i najnoviji omiljeni recept za čokoladne kuglice... mogla bih da ih napravim za Novu godinu. Svašta se spakovalo u taj veliki kofer, ali ono pravo, vredno, ostaće u nama.

Polako se čuje zvon zvončića iz kutije sa novogodišnjim ukrasima. Jelka je raširila grane i zove na kićenje. Omiljena muzika, kutije rasprostrte na podu dnevne sobe i ja. Igranje može da počne, pravo veliko igranje bojama, oblicima, trenucima.


Prvo vrh, onaj roze, iz Beograđanke, zaslađen šampitama iz Minjona, koji čuva tajne dve najbolje drugarice, jednom davno podeljene. Plava, koju sam dobila te godine kad i najboljeg frajera, pa crvene, zelene, ljubičaste, koje je moj sin birao malim ručicama dok je bezbrižno gugutao iz tatinog naručja i pokušavao da Deda Mrazu u prolazu uhvati bradu.


Zlatna, koja podseća na tetkina čudesna iznenađenja i najukusnije urmašice. Zatim srebrna, u kojoj se ogleda lik tate i ono: pazi da ne razbiješ kuglu i mamin smeh dok zove brata i mene da ližemo fil za tortu, znajući da ćemo dotrčati i ostaviti tatu da završi kićenje.


I onaj Sneško koji priča o sankanju naše male porodice, onda na onom čarobnom bregu, gde su se čuli smeh, cika i radosna vriska jednog pravog klinca i dva, kao odrasla. Još lampice, šarene, treperave, da osvetle nade, želje, očekivanja...


Zaokruživanje kićenja uz vruće kestenje i zvuke gitare uz porodično pevanje, kao generalna proba dočeka, jer se odraslo i sin će za doček Nove godine biti sa svojim, a mi sa svojim društvom.

Ipak na nekom od ukrasa ostaće sačuvan i ovaj tren.


Još koji dan i ova godina će stvarno, otkinuta sa poslednjim listom kalendara, odlepršati u sećanje. Odneće i malo nas. Ostaviće nas bogatije iskustvom, mudrije da otvoreno i sigurno kažemo i ono da i ono ne, izražavajući smelo svoje mišljenje i stavove u vezi budućih događaja. Kao da nas bodreći gurka ka novoj godini, da u njoj budemo bolji, smeliji, promišljeniji, vedriji, da budemo mi i ne damo nečemu lošem i ako ga sretnemo, da probudi zlo u nama. Da više grlimo, više poštujemo, više pevamo, pažljivije čujemo druge i više verujemo sebi.


Ne dajmo se zaustaviti. Krenimo napred bez osvrtanja jer što je bilo ostavimo za nama, otvorimo srca i um za novo, vedrije, bolje i dajmo sve od sebe da bude tako. Možemo mi to. Nova godina nam velikodušno poklanja sve svoje dane, iskoristimo ih na najbolji mogući način, i učinimo ih vrednim življenja.




Fotografija: Pinterest

105 views0 comments

Recent Posts

See All