• Fenix

Poezija: Maja Ivković

Updated: Jan 30


Maja Ivković

Maja Ivković je rođena 4. marta 1981. godine u Požarevcu, gde je odrasla i završila školovanje. Još kao devojčica pokazivala je sklonost ka umetnosti, posebno ka slikarstvu i književnosti. Iako umetnost nije izabrala kao profesionalno opredeljenje, nikada nije prestala da usavršava svoj umetnički izražaj. Učesnica je brojnih domaćih i međunarodnih takmičenja i konkursa sa vrlo zapaženim rezultatima. Dobitnica je sertifikata br. 7 u sklopu projekta Balkanska pjesnička unija. Takođe, pobednica je na konkursu 10. KNS-Međunarodni književni susreti-2021, gde joj je pripala nagrada „KNS PERO“. Njene pesme su našle mesto u mnogim zbornicima i antologijama.


Za sebe kaže da je ,,van ovih prostora, večiti sanjar zaljubljen u nebo i more, čija su najveća inspiracija bezuslovna ljubav i sloboda". Živi i radi u Trstu, uživajući u umetničkom stvaralaštvu.


Objavljena dela:


Sve što jesam i nisam, zbirka pesama (Beograd , 2019)

Princeza od Pera, zbirka pesama (Sarajevo, 2021)

Dve strane ploče, koautorsko delo objavljeno u saradnji sa bratom Danijelom Miljkovićem (Sarajevo, 2021)



POSLEDNJE ZRNCE PEŠČANOG SATA


Od časa sastanka

do časa rastanka

tek trenutak ljubavi između je stao...

I trenutak nežnosti

propraćen u ćutnji

strahu i slutnji

da je iscurilo poslednje zrnce

u peščanom satu

i kao dželatu

vremenu smo prepušteni...

Trenutak za ljubav

za nedostajanje večnost,

kakva ironičnost!

Tek što se začuo zveket sreće

časovnik preteći

podiže ton

podseća

da nemamo prava na žalbu

i spas,

vreme nad nama ima vlast

i milosti se ne nadamo...

Od časa sastanka

do časa rastanka,

tek trenutak snova

između je ostvaren,

časovnik pokvaren.

Vreme sebično i dalje teče

kroz juče i sutra

a trenutak jutra

nama je podaren...

Više od toga

ne smemo tražiti,

vreme neće ublažiti

bol nedostajanja

niti će čuti tugu dok peva

bez prestajanja

-od časa rastanka

do novog sastanka…



BLAGO TEBI DOK JE TU MAJA


Lako je tebi dok je Maje,

kad rukave zasuče

pa te iz prašine povuče

da staneš uspravno

kada ti sve postane ravno,

snagu ti molitvom ulije,

prljavog od greha umije,

a ona ostane u blatu

i dok ti letiš ka jatu

Maja ruke o obraz briše

i pesme ti piše,

tu, iz blata...

Blago tebi dok je Maje,

ne ume ta da se pokaje

na svoju štetu kad ide

za tvoju dobit,

još će i tvoj- pride

sakriti sram,

pa će posramljena ona stati…

Šta je još jedna osuda

preko leđa joj prosuta,

kad je sreća tvoja

vredna tereta...?

Bujica problema

kada ponese

i raznese zidove

iza kojih si se krio,

na leđima će te preneti

na bezbednu stranu reke,

preko mosta koji se klati,

nije se lako ni zvati

-Maja.

Ta sebi oči zatvara

kada istinu surovu vidi,

još se postidi

očiju svojih,

tražeći opravdanje

postupaka tvojih,

prokune vid,

blagosilja laž

da tebi draž

ostane...

Šta njoj preostane?

Borba za ljubav bez kraja,

-lako je tebi dok je tu Maja...



JUČE MI JE DUŠA UMRLA U PESMI


Nalazim se izmedju htenja

da živim

i bdenja

nad umrlom dušom...

Nalazim se između

trenutka preispitivanja

i momenta predskazivanja.

Nalazim se nigde

- telo je prisutno

ali ne znam gde.

Duša mi je juče umrla u pesmi.

Tamo je bdenje

-u stihu

tamo je opelo,

a telo?

Juče je duša sklopila oči,

nad knjigom mrak

na telu znak

u srcu zrak

nemoći...

Juče je umrla duša

u borbi za svoj mir

za ljubav

za stav

za sreću

i vreću

snova...

U svakoj pesmi po deo duše

rasipan

prosipan,

za početak i kraj

za nadanja i stradanja

za jutra

i sutra

koje joj neće biti poklonjeno...

Ona je juče, umorna,

umrla u pesmi...

Neshvaćena,

u koštac uhvaćena

sa surovom realnošću,

gde cveće ne miriše

price ne lete

sloboda na prozoru plače

jače

od oluje...

Previše nežna

pahulja snežna,

od pamuka i tila

snove je snila

-vila...

Borbe su vođene

kroz reči i rime,

kroz oseke i plime

kroz boje tuge

iznad duge,

razlivena osećanja

kroz mastilo

što je upropastilo

realnost...

Nad knjigom bdenje

-na svakoj strani mirisno cveće

od meda sveće

gore...

Negde daleko,

pre zore,

živo telo će zagrliti knjigu...

Ako se ispuni predskazanje,

duša će ustati

i kroz granje

procvalih behara

početi da stvara

život.

Nov.




Foto: Privatna arhiva

258 views0 comments

Recent Posts

See All