• Fenix

Poezija: Marija Stanković

Updated: Sep 1, 2021


Marija Stanković

Marija Stanković (25) je pravnik i pesnikinja iz Beograda. Dečiji kulturni centar Beograd prvi put objavljuje njene radove u zborniku ,,Pesnik i besednik” 2008. godine. Kao gimnazijalka, Marija pristupa ,,Poezinu”, beogradskoj organizaciji koja promoviše slem poeziju i žive nastupe, u čijim pesničkim večerima aktivno učestvuje sa svojom poezijom narednih nekoliko godina. Nakon toga, tokom i do kraja studija, svoju poeziju aktivno čita sa još nekolicinom književnih udruženja i organizacija u Beogradu i okolini (Organizacije Spoken word RS, Pet minuta pažnje i druge). 2020. godine poemu ,,Da padne nebo" objavljuje dnevni list ,,Dan”(CG), a 2021. poemu ,,Zajednička pesma" magazin ,,Jesenjin”(SRB). Na jedinom takmičenju u kome uzima učešće–manifestaciji ,,Jesenji pesnički marathon” 2020., osvaja drugo mesto sa pomenutom ljubavnom poemom, ,,Zajednička pesma". Rado učestvuje u pesničkim maratonima i drugim umetničkim manifestacijama, a poeme deli i na internetu. U pripremi su dva izdanja sa njenom poezijom: zbornik ,,Kad se kazaljke sklope” i njena autorska zbirka poezije.





Ako ne vidim kud ludo stradam


Plašim se da moj pad neće biti brz i jezivo gorak

No da ću padati godinama i sunce lagano zaći za bregom.

Plašim se. Mislim se, bolje je grešiti

Velikom nekom, sablasnom greškom,

Pa makar znaš kako si pao i na kom dnu ti tabani stali.

Ako mi život sudbinu da da ne znam kud padam ni zašto,

Ostani sa mnom.

Vuci svom snagom

Da iz ponora izvučeš taj jadni jad.

Mada ćeš onda sigurno vući nagore teret i nevolje soj,

Nadam se da ćeš se boriti za me’

I sećati da sam ja neko tvoj.

Ako ne poznam kud idem, kud padam,

Plašim se: ne vidim kud ludo stradam,

Ne tražim - molim te! Il’ se bar nadam

Da nećeš od mene odustati nikad

Jer davno smo čuli gde leži lek

Tu istinu datu pre sve istine.

Bila je data samo za nas:

Ljubav. Ljubav je spas.


Nestajanje

Skupljam delove sebe

Dok vetar hoće da me odnese

Da me rastrese ulicom,

Od mene ništa ne ostane.

Skupljam delove bola,

Uspomene i dane

U sećanjima što lagano blede..

I delovi mene uz njih..

Skupljam sve što sam radio

Kažem: Uradiću ponovo!

A ovo neću i ono neću

Nikad ponoviti!


Ne dam se još uvek rasuti

Kao brašno, kao prašina.

Još mi se čini, imam se za šta boriti.

Imam još za šta da igram

Da dokažem da sam vredan

Bar još minutu.. pa još minutu..

Jurim delove sebe.

Vetar nosi, ja skupljam po putu.


Niko ne prolazi ulicom mojom

Niko ne prolazi ulicom mojom.

Mene je život doveo tu,

Na taj puteljak, na taj proplanak,

Da na njemu zanavek ostanem.

Ne prolaze ljudi ovim putem.

Video bih tragove u snegu.

Drugi ljudi, oni imaju sudbine druge.

Oni i ne znaju gde je moj dom.

Kroz maglu pamtim: bilo je nekog

Kome je zatrebalo društvo,

Ili je taj neko osetio - on je bio potreban meni!

Ili, sve je bila samo puka slučajnost...

Upad u moju stvarnost bez konkretnog povoda.

A meni je bilo lepo.

Niko ne prolazi ulicom mojom.

S prozora gledam sneg kako veje...

Da neko prođe, primetio bih.

Da neko prođe, primetio bi Ima li tu uopšte mene

Ili ni mene tu više nema.


Ovim se putem izvinjavam

Moje patnje nemaju,

Stvarno nemaju veze sa vama.

Ako vaše i imaju

I stvarno imaju veze sa mnom:

Ovim se putem izvinjavam.

Moje besane noći

U krug mi vrte samo slike

Koje sam skovao sam

I ako u vašim besanim noćima

Takođe slike su moga delanja:

Ovim se putem izvinjavam.

Moj mir je negde daleko.

Čini se - neuhvatljiv.

A ako i vaš mir neuhvatljiv se čini,

Ne očajavajte!

Idite za njim dok ne bude,

Kao mala beba il' štene neko,

U vašem krilu pitom i tih.

Uhvatite svoj mir.


Čini se da sam takav čovek

Koga prate oluje;

A ako i vas prate moje oluje,

Ovim se putem izvinjavam.

Evo ih svom snagom krotim

Da vas ne more više,

Moje more i delanja.

Da bar neko noću mirno sanja,

Ovim se putem izvinjavam.


Da imam sa kime

Večeras neka niko ne priča sa mnom

Kao što i ne priča..

Da imam sa kime da progovorim

Rekao bih, ostavi me,

Nešto mi je teško sada..

Lagao bih. Sigurno bih lagao tada

I čekao da ipak ostane taj neko moj...

Teško je kada nisi nečiji,

Još teže kada nisi ni svoj.

Ja? Ne znam ja ništa o tom'..

Tako sam načuo..




Foto: Privatna arhiva

330 views0 comments

Recent Posts

See All