• Vanja Orlović

Zakon privlačenja u partnerskim odnosima

Updated: Jan 30


Osobe koje su u nekom momentu osvestile da prave izvesne repeticije u odabiru partnera, često na seanse dođu zbunjene, neke više, neke manje, neke potpuno ubeđene da ipak postoji taj neki zakon privlačenja i da kako god okrenu, završe sa partnerima sličnih osobina. Normalno, pitaju se kako je to moguće, da li su osuđene da stalno vode jedne te iste bitke, počnu da se pitaju o svojoj sudbini, ponekad bude reči i o karmi i tako dalje. Zbunjenost može ljude da odvede na razne puteve.


Da li je onda tačna ona rečenica: „Kako zračiš, tako i privlačiš"? Hm, pa ne baš bukvalno. U ovom tekstu nudim neka ipak razumnija objašnjenja, koja mogu da pruže utehu u smislu da radom na sebi, tj. na osvešćivanju svojih uverenja i obrazaca, mogu da počnu drugačije da „zrače“, odnosno da počnu da prave zdravije ili drugačije izbore.



Dakle, kada pričamo o biranju partnera ili bolje rečeno, zaljubljivanju, nas često vodi naše nesvesno, ili što bi Karl Jung rekao: „Dokle god ne osvestiš nesvesno, ono će upravljati tvojim životom i ti ćeš to nazivati sudbinom.” Zapravo, ova rečenica se može primeniti na sve sfere našeg života, ali u ovom tekstu bavim se partnerskim odnosima.


Mi zapadnjaci imamo vrlo loše poimanje karme, ona često zvuči kao nešto zlokobno, no nju možemo da pojednostavimo i da je izjednačimo sa svojim nesvesnim. Prosto, karma je naše nesvesno. Ovaj termin je daleko složeniji, ali u ovom kontekstu, ovakvo pojednostavljivanje, čini mi se dovoljnim. Odatle imamo one ljubavi koje nekako neslavno završe, koje ljudi nazivaju karmičkim, a koje su zapravo vođene nesvesnim delovima partnera te kao takva, ta ljubav nije ni imala mnogo šanse da opstane. Onog momenta kada se osvesti nesvesno, shvata se da partner nije ono u šta smo se zaljubili i navodno zavoleli, te samim tim i takva ljubav nestaje. Da bi ovakav odnos opstao, traži da obe strane napuste svoja nesvesna uverenja jedno o drugom i praktično se iznova upoznaju i zavole. Malo je onih kojima to uspe.


Ne dajte se prevariti, naravno da je važno da se vratimo u detinjstvo. Onako kako su nas voleli kada smo bili mali tako mi vidimo ljubav; tako volimo sebe i nastavljamo da volimo druge. Mnogo toga suštinski nije ljubav, ali kako mi to možemo da znamo, kad smo naučeni na jedan način. Pa mnogi ljudi, upravo radom na sebi, odbace uverenja koja su imala i ispočetka uče o ljubavi. Ruku na srce, velika većina nas...


Tako da, jedan deo repeticije odnosi se na sama uverenja o ljubavi, kojih osoba nije svesna. Na primer, ako se teško dolazilo do roditeljske ljubavi i pažnje, osoba može da nosi uverenje da je za ljubav potrebno da se bori, pa je sklona da bira partnere koji su iz nekog razloga nedostupni.


Drugo, ljudi se često zaljubljuju u osobe u kojima vide ono što kod njih nije u dovoljnoj meri razvijeno, te nose uverenje da ukoliko budu sa tim partnerom, na neki način će to kod sebe da nadomeste. Na primer, ako osoba ima poteškoća da ostvaruje svoje želje i potrebe, ona će se na neki način diviti partneru koji je dobar u tome. Međutim, njen vlastiti zadatak je da razvije taj deo sebe, da nauči kako da se zauzima za svoje potrebe i želje, a ne da nađe osobu koja će to raditi umesto nje.


Dakle, tajna tzv. zakona privlačenja je u našem nesvesnom. Uvek kada mi se klijenti požale da nekako privuku jedne te iste ljude u svoj život i da na kraju se sve završi isto, pitam ih zašto ih oni zadržavaju u svom životu. Ti isti ljudi, dolaze u interakciju i sa drugim ljudima zato se postavlja pitanje, koji deo ili uverenje je u osobi i dalje je nesvestan, pa veruje da će ulaskom u sličan odnos u psihološkom smislu, završiti drugačije. Najprostije rečeno, nije da se privuče, nego se zadržava u životu, jer i dalje postoji neki nesvesni deo koji nije prepoznat, tj. još uvek je deo Senke.




Za više autorskih tekstova MA psihološkinje Vanje Orlović možete zapratiti njen:





Foto: Instagram (@gio_roman87)

290 views0 comments

Recent Posts

See All